I kada sunce zasja…

I kada sunce opet zasja Gubićeš sve osim svoga ja, Jer će nebo Svetih znanja doći I preko svih Tvojih iluzija proći.

I kada zasja opet sunce Tvoje, Radovaće se kao i uvek srce moje Ono srce koje je svima život dalo, U mnogima poverenje vekovima palo.

I kada sunce opet zasja silinom, Osetićeš se blagosloveno milinom, Koju samo onaj nebeski može dati, I koji sa ljubavlju nikada neće stati.

I kada sunce zasja ispod Tvoje duše, Da se sve destrukcije sa lakoćom sruše, Suze će liti mnogima niz celo telo, Slaviće i gradovi i ono najmanje selo.

Jednog dana, sunce će večito zasjati, U očima, u srcu i duši ljudskoj večitoj, Da bude podsećanje svima u beskonačnom, Da je božija milost došla baš onim danom,

Gde su se smenjivale iluzije i poroci, Gde su se ljudi odavali lažima i boci, Gde su se ljudi prodavali za šaku para, A istovremeno se opraštali od svog dara.

A božanski dar je uvek ljudima dat na veresiju, Da prebrode sve nevolje pa čak i recesiju, Da promene način razmišljanja svojom voljom, Bez uplitanja Boga i hitanju ka budućnosti boljom.

I jednog dana, kada božansko sunce zasja, Spustiše se i nebo i zemlja na jednu ravan, Da odluče ka kojem pravcu da ljudski rod krene, I da se iz strašnog sna iluzija konačno prene.

I došao je taj dan kada je sunce zasjalo, Ljudi su u neverici noćima budni bili, Da ni trenutak tog Božanskog sjaja ne propuste, I svu ljubav Božansku u svoja srca puste…

Za sve one koji veruju u čuda… Duhovne energije

17. septembar, 2024.