Zaštita aure

ZAŠTITA AURE – 07.11.2025.

U tankom sloju tišine, kao između dve vlasi vazduha, oseća se prisustvo nečega što nas obavija, štiti i u isto vreme poziva da mu priđemo s poštovanjem. Nazvali smo to aurom, ali nazivi su uvek siromašniji od iskustva. Ovaj put poziv je dvostruk: da u istoj temi oslušnemo dva izvora – čovekov, koji dolazi iz nauke, istorije i svakodnevice, i onaj drugi, koji se otvara iznutra, iz tišine duhovnih energija. I jedna i druga perspektiva traže svoju pažnju, jer svaka osvetljava deo puta. Ako poželiš da vidiš celinu, koristi obe svetlosti.

Na prvoj radionici, polazimo od znanja koje nam je najbliže. To je korak na tlo, pogled u stvarnost koju poznajemo. U ljudskom razumevanju, aura se javlja kao ideja stara koliko i zapis čoveka o sebi: kao sjaj na ikonama, kao prana u Indiji, kao dah i prisustvo u jeziku koji nije hteo da je izgubi ni kada ju je pretvarao u metaforu. Danas, uz uređaje i merenja, pokušavamo da uhvatimo njen trag u elektromagnetnim poljima tela, u ritmu srca i u moždanim talasima. Nije to lov na čudo, već potreba da razumemo zašto nas susreti nekad iscrpe, a drugi vrate u život; zašto nas nečiji dolazak proširi kao prozor otvaranjem, a tuđa blizina stegne kao vetar koji udara u leđa. Ljudsko iskustvo je detaljno, i zato mu treba pažnja.

U takvom iskustvu, istorija i nauka ne stoje jedna naspram druge. One se dodiruju u pokušaju da opišu ono što se menja i ostaje isto. Kroz vekove, Kirlijanove fotografije, analize bioelektričnih potencijala i savremeni senzori pokušavaju da zabeleže ono što su tradicije uvek tvrdile: da život isijava prisustvo. Nije presudno da li ćemo taj sjaj nazvati poljem, biopočetkom ili otiskom. Važno je da razumemo njegovu dinamiku: da je osetljiv na naše misli, da reaguje na stres, da se širi zahvalnošću i sabira pod pritiskom. Ljudska optika voli potvrde, voli šemu, voli uzrok i posledicu. I to je dobro – jer nas vodi kroz proveru onoga što osećamo.

U svakodnevnici se to vidi jednostavnije: posle razgovora koji nas je ranije lako trošio, naučimo da udahnemo mir pre nego što progovorimo. Umijemo se šetnjom, skinemo sa sebe dan kao prašinu. Primetimo da nas nežan susret osnaži bolje nego duga uspavana noć, a da nas buka preplavi i kada ćutimo. Zovemo to energetskom higijenom jer je telo razumljivo jeziku navike. I u tom jeziku naučimo male rituale: da malko usporimo, da potražimo drvo i reku, da zatvorimo ekran i otvorimo oči. Ako postavimo pažnju kao svakodnevno ognjište, i aura se vraća svojoj širini.

Ako te zanima kako zaštita aure izgleda u praktičnom smislu, prva radionica će ti ponuditi upravo ono što možeš ugraditi u dan: kako da prepoznaš kada tvoje polje slabi i zašto je pauza jednako važna kao i napor; kako ti priroda vraća glas; gde je granica posle koje je neophodno reći „dosta“. Govorićemo o tome kako stres oblikuje telo i kako ga drugačiji ritam menja, o jednostavnim praksama disanja koje vraćaju osećaj toplote u grudima i prostranstva oko ramena, o malim „prekidačima“ koji gase suvišnu buku. Ta jednostavnost nije banalna – to su vrata koja imamo pri ruci.

Razlika između ova dva pogleda nije sukob, već preplet. Ljudski pogled nam daje kartu: istoriju pojma, opise, merenja, putokaze ponašanja. Duhovni uvid donosi vetar: pravac koji često ne izaberemo razumom, a prepoznamo istog trenutka kada ga osetimo u grudima. Karta bez vetra ostaje mrtva tačka. Vetar bez karte postaje udarac koji nas zanese. Zajedno, oni su put. Zato su dve radionice postavljene jedna do druge: ne da bismo birali stranu, već da bismo pazili na ravnotežu.

Ipak, ljudska optika ima granice koje sama ne može preći. To nas vodi u drugi deo puta – u tišinu iz koje dolaze poruke koje ne pozajmljuju reči, već ih stvaraju u nama. Druga radionica, u okviru ciklusa „Novembar – Izvori istine“, nije zadužena da ponovi prvo predavanje drugim jezikom. Njena uloga je da u istu temu udahne uvid iz izvora koji nije nastao sabiranjem podataka. To ne znači odbacivanje iskustva, naprotiv – znači prelazak praga gde zaključci prestaju da vode, a počinju da prate ono što se u čoveku otvara. U tom pragu ne raspravljamo; mi slušamo. Ne pokazujemo; dozvoljavamo da nam se pokaže. I što je najvažnije: ne otkrivamo unapred. Jer ono što dolazi iznutra traži da dođe do tebe, a ne do gomile reči.

Šta se zatim dešava kada uđemo u prostor duhovnih energija? O tome nećemo govoriti unapred. Druga sesija nije najava tajne radi tajne, već čuvanje integriteta iskustva koje treba da se dogodi, a ne da se prepriča. Dovoljno je reći da iznutra postoji poredak koji daje smisao onome što spolja nazivamo zaštitom: poredak koji ne negira svet, već ga dovodi u vezu sa tišinom koja ga je rodila. U tom prostoru reči ne vode – one prate. A najbolji način da se pripremiš jeste da dođeš s voljom da čuješ, bez potrebe da odmah razumeš.

Pitanja su dobrodošla i pre i posle. Ako te muči umor koji ne prolazi snom, ako te gužva i preglasni dan pregaze i kada ostaneš sam, ako ti je postalo jasno da tvoje „ne“ nije isto što i zid, već ponekad zaklon, tu si na dobrom mestu. Prva radionica će ponuditi racionalne razloge zašto te stvari rade. Druga će podsetiti da razlog ponekad nije prva reč. I jedno i drugo nam treba — jer plešemo između jasnog uvida i neobjašnjivog prepoznavanja još od kada smo počeli da slušamo sebe.

Priprema za ovaj susret je jednostavna: dođi odmoran koliko možeš, ponesi staložen dah i spremnost da podeliš ono što želiš, a zadržiš ono što je tvoje. Ako ti prija, pre prve radionice prošetaj deset minuta i zapiši jednu rečenicu koja te opisuje tog dana. Posle druge, napiši jednu koja te iznenadila u tebi. Ne zato što ti tražimo domaći, već zato što tragovi ostaju jasniji kada ih nežno obeležimo. Vremenom ćeš u tim zapisima prepoznati mapu sopstvenog polja.

Dve sesije, jedan dah dana: 07.11.2025. u 19:00 krećemo iz ljudske perspektive (Free – Izvori ljudi), a u 19:30 nastavljamo u okviru „Novembar – Izvori istine“. Ako osetiš da je tvojoj auri potreban zaklon, dođi. Ako već osećaš širinu i želiš da je sačuvaš, dođi. Ako si znatiželjan i ne znaš odakle da kreneš, dođi. Ovo nisu časovi koji dokazuju, nego susreti koji potvrđuju ono što u sebi već naslućuješ: da je tvoja energija dom u kome boraviš i svetlost kojom hodaš.

Na kraju, najvažnije je da se setiš: zaštita aure nije tvrđava, već vrt. Ne gradimo bedeme da bismo se zatvorili, već učimo kako da negujemo ono što u nama raste. Ponekad je to tišina, ponekad zahvalnost, ponekad jedna jasna granica izgovorena mirno. I baš kao vrt, i aura traži ritam, vodu, svetlost i ruke koje znaju kada da se povuku. Zato je dobro da svojoj energiji povremeno pokloniš večeri poput ove — jednoj da razumeš, drugoj da pustiš da te razume.

LINK-BLOKOVI

PRVA RADIONICA – (FREE) – 19:00

👉 Live “Zaštita aure” (19:00) – 07.11.2025. (Free)

DRUGA RADIONICA – (Novembar) – 19:30

👉 Live “Zaštita aure” (19:30) – 07.11.2025. (Novembar)

WEB SHOP – (Web pristup)

👉 Web shop za “Zaštita aure” (19:30) – 07.11.2025.

KORISNI LINKOVI

👉 Moj nalog

👉 Članski paketi