Mobing
Mentalno nasilje – 21.11.2025
Postoje teme koje čovek dugo potiskuje dok ne oseti da više ne može da ćuti. Jedna od njih je mobing – psihološko zlostavljanje koje se ne vidi na prvi pogled, ali se duboko oseća u telu, emocijama i svesti. Prva radionica “Mobing” otvara vrata tom tiho skrivanom iskustvu iz perspektive ljudskih učenja, zakona, psihologije i društvenih obrazaca. To je prostor u kojem se napokon imenuje ono što se često preživi “u sebi”, bez podrške i razumevanja okoline. Kroz priču o mobingu, otvara se i priča o granicama, dostojanstvu i pravu svakog bića da živi bez poniženja.
U svetu ljudskog znanja mobing se definiše kao dugotrajno psihološko nasilje, u kojem jedna ili više osoba sistematski ponižavaju, omalovažavaju ili kontrolišu drugu osobu. Najčešće ga povezujemo sa radnim mestom, ali njegovi obrasci postoje i u školama, porodicama, grupama vršnjaka i na internetu. Ključna karakteristika nije fizički napad, već ponavljanje, neravnoteža moći i osećaj da žrtva nema kome da se obrati. U društvu u kojem su moć i kontrola često vrednosti koje se nagrađuju, mobing postaje svojevrsno ogledalo – pokazuje koliko je empatija oslabljena, a svest o granicama zanemarena. Iza svakog “bezazlenog” komentara, šale ili ignorisanja, može postojati duboka povreda koja menja čovekov doživljaj sebe.
Psihologija pokazuje da mobing nikada ne počinje “veliki”, već se rađa iz sitnih poniženja. To su mikroagresije koje se ponavljaju: ironični komentari, javno ismevanje, ignorisanje, stalna kritika, oduzimanje zasluga. Agresor postepeno gradi poziciju moći, dok žrtva počinje da sumnja u sopstveni doživljaj stvarnosti. Kada se takva dinamika ustali, osoba počinje da veruje da je problem “u njoj”, gubi samopouzdanje i snagu da se suprotstavi. Posledice ovakvog procesa nisu samo emotivne. Dugotrajno izlaganje mobingu dovodi do anksioznosti, depresije, poremećaja sna, fizičkih simptoma i dubokog osećaja iscrpljenosti. Energetski posmatrano, mobing polako “jede” životnu silu, jer strah i stid blokiraju protok energije kroz ceo sistem.
Jedan od najosetljivijih prostora u kojima se mobing javlja jeste detinjstvo. Vršnjačko nasilje u školi, isključivanje, ruganje i javno ponižavanje ostavljaju tragove koji se često protežu kroz ceo život. Deca koja u ranom uzrastu dožive da su meta podsmeha ili napada razvijaju obrasce nesigurnosti, osećaj nepripadanja i uverenje da sa njima “nešto nije u redu”. U digitalno doba ovo nasilje ne prestaje kada se dete vrati kući – nastavlja se kroz poruke, društvene mreže i video sadržaje. Iza statistika stoje konkretna bića koja nose teret tuđe neosvešćenosti. U ljudskom pristupu, ovi problemi se najčešće rešavaju disciplinom, pravilnicima i kampanjama, ali dubinska emotivna i energetska rana često ostaje neprepoznata.
Mobing postoji i unutar porodice, iako se o tome retko govori tim imenom. To je situacija kada jedan član porodice stalno snižava tuđu vrednost, preti, manipuliše osećajem krivice ili koristi “brigu” kao sredstvo kontrole. Dete koje odrasta u atmosferi kritike i emocionalnog ponižavanja uči da je ljubav povezana sa strahom. Kasnije, takva osoba često ulazi u odnose u kojima ponovo doživljava slične obrasce – bilo kao žrtva, bilo kao onaj koji nastavlja lanac dalje. Sa stanovišta ljudske psihologije, ovo su naučeni obrasci, prenešeni iz porodice u školu, sa škole na posao. Sa stanovišta energije, to je zatvoreni krug niskih vibracija koji traži da se konačno osvesti i prekine.
Na radnom mestu mobing se često prikriva “profesionalnim standardima” ili “šalom”. U stvarnosti, to mogu biti stalno javno kritikovanje, uskraćivanje informacija, preopterećenje zadacima bez podrške, izolovanje iz tima, širenje tračeva ili ignorisanje. Žrtva počinje da gubi motivaciju, javljaju se hronični umor, pad koncentracije, nesanica, pa čak i ozbiljnije zdravstvene tegobe. Čak i kada postoje zakoni i pravilnici, ljudi se često plaše da prijave problem – jer sumnjaju da će im neko verovati ili da će posledice po njih same biti još teže. To stvara atmosferu tihe kolektivne saglasnosti sa nasiljem, gde se žrtva povlači i ostaje sama sa svojim iskustvom.
Savremeni svet doneo je i novi prostor za mobing – digitalni. Reči upućene putem ekrana nose jednaku težinu kao one izgovorene licem u lice. Cyber mobing, javno sramoćenje, govor mržnje, lažni profili i “zabava” na tuđi račun postali su normalizovani oblici ponašanja. Granica između privatnog i javnog je gotovo nestala. U tom okruženju, jedna poruka može biti dovoljna da pokrene talas srama, straha i povlačenja. Ljudi koji prolaze kroz ovakve situacije često se osećaju kao da nemaju gde da se sakriju, jer nasilje ne prestaje sa završetkom radnog vremena ili školskog dana. Čitav sistem odnosa premešta se u polje u kojem su empatija i odgovornost često potisnute.
U svim ovim scenarijima, zajednička je energetska posledica – aura čoveka biva narušena. Strah, stid, osećaj poniženja i bes guše donje centre snage i sigurnosti, zatvaraju srce i blokiraju glas. Čovek može spolja delovati “funkcionalno”, ali u unutrašnjem svetu dominiraju sumnja, teskoba i osećaj da je stalno u opasnosti. Prva radionica, iz izvora ljudskih znanja, pomaže da se ovaj proces razume: da se prepozna šta je mobing, kako nastaje, zašto se ponavlja i kako izgleda psihološki i društveni mehanizam koji ga održava. To je prvi korak – imenovati povredu, razumeti je i priznati da je stvarna.
Ali postoji i drugi izvor – izvor istine, iz kojeg dolazi sasvim drugačiji pogled na mobing. Druga radionica, iz izvora Svetih znanja, govori o tome zašto ovakva pojava uopšte postoji u svetu ljudi, a ne postoji u visokorazvijenim civilizacijama. U tom kazivanju objašnjava se da mobing nije samo društveni problem, već rezultat dubokog odstupanja od ispravne duhovne putanje. Pokazuje se da su detinjstvo, roditeljski obrasci, kolektivna neznanja i odsustvo prave duhovne higijene ključni razlozi što se ovi obrasci prenose iz generacije u generaciju. Kroz ovu perspektivu, mobing se ne posmatra samo kao despotsko ponašanje jednog čoveka, već kao manifestacija celokupnog energetskog haosa u kojem ljudska svest živi.
U kazivanju iz izvora istine osvetljava se koliko je rani dečiji period presudan, zašto se posledice vršnjačkog nasilja ne smeju meriti ocenama i diplomama, već očuvanošću nervnog sistema i aure. Govori se o odgovornosti roditelja, vaspitača, učitelja i društvenih sistema koji često ne razumeju šta zapravo rade kada dete vraćaju u okruženje u kojem je zlostavljano, u ime “očvršćavanja” ili “socijalizacije”. Pokazuje se i zašto se mnoge duhovne tehnike i pravci, ako nisu ispravni, čak mogu zloupotrebiti kao platforma za suptilni mobing – kroz nametanje, agresivno ubeđivanje ili dokazivanje nadmoći. U tom svetlu, tema mobinga dobija potpuno drugačiju težinu.
Druga radionica ne nudi samo objašnjenje uzroka, već i smernice kako postaviti granice, kako zaštititi decu i odrasle, kako prekinuti lanac prenosa nasilnih obrazaca i kako očuvati integritet nervnog sistema i aure u svetu koji još uvek ne prepoznaje u potpunosti ove procese. Ona govori o tome šta znači ispravna duhovna putanja, kako izgleda samosvesna reakcija na mobing, i zašto je odsustvo straha jedan od ključnih elemenata u susretu sa agresivnim ponašanjem. Tu se otkriva zašto su osobe koje vrše mobing često i energetski paraziti i zašto isti alati zaštite važe i u tim susretima.
Ovaj narativni blog, zasnovan na prvoj i najavi druge radionice, poziv je da se na temu mobinga više nikada ne gleda samo kao na “problem sistema” ili “karakter drugih”, već kao na važnu lekciju o moći, granicama i svesti. Prva radionica pomaže da razumemo šta se dešava sa psihološkog, društvenog i energetskog stanovišta. Druga otvara vrata uvidu zašto se to dešava iz perspektive Svetih znanja i kako se ovakvi obrasci mogu trajno transformisati. Između ove dve tačke nalazi se prostor u kojem čovek prestaje da ćuti i počinje da bira – ne samo da li će trpeti, već i kojim putem želi da nastavi svoj duhovni razvoj.
Poziv je jednostavan, ali dubok: dođi, saslušaj obe perspektive i dopusti da se u tebi probudi jasnoća o tome šta je zaista poštovanje, gde počinju tvoje granice i kako izgleda život u kojem nema mesta za poniženje kao oblik komunikacije. Mobing možda pripada svetu ljudskih neznanja, ali svest o njemu i istina koja dolazi iz duhovnih izvora otvaraju mogućnost da jednom, u nekoj budućnosti, ta reč postane samo deo istorije, a ne svakodnevice.
👉 Radionica 1: Live “Mobing” (19:00) – 21.11.2025. (Free)
👉 Radionica 2: Live “Mobing” (19:30) – 21.11.2025. (Serijal – Izvori istine)
👉 Web-shop Pristup “Serijal 12 radionica – Novembar 2025”. (Kupovina 6+6 radionica)
