Društvena uređenja
Vrednost života kroz istoriju – 23.11.2025.
Postoje teme koje tiho prolaze kroz udžbenike i vesti, ali zapravo oblikuju svaki dan našeg života. Jedna od njih su društvena uređenja. Na prvoj radionici “Društvena uređenja”, iz izvora ljudskih učenja, posmatramo kako su se sistemi vladavine menjali kroz vekove i šta su ostavili u nasleđe ljudskoj svesti. Od prvih plemenskih zajednica do savremenog kapitalizma, svaki poredak nosio je svoju ideju reda, pravičnosti i moći. U pozadini svih tih oblika stoji isto pitanje: kako organizovati život ljudi tako da pojedinac i zajednica mogu da opstanu, rastu i žive smisleno.
Kada se vratimo na početke, plemenske zajednice predstavljale su prvi pokušaj organizovanog života. Nije bilo zakona zapisanih na papiru, već pravila urezanih u kolektivno pamćenje. Odluke su se donosile kroz savetovanje, a opstanak je zavisio od solidarnosti i uzajamne brige. U takvom uređenju, čovek nije bio odvojen od prirode, niti od svog plemena. Ipak, kako su se zajednice uvećavale, javila se potreba za hijerarhijom. Istog trenutka kada se pojavio “onaj koji ima više prava” od drugih, počela je da se rađa i ideja moći. Taj prelaz bio je uvod u sve kasnije sisteme – od prvog roba do prvog vladara koji je sebe nazvao izabranim.
Robovlasničko društvo bilo je prva velika prekretnica u istoriji ljudske civilizacije. U njemu je po prvi put ljudski život formalno postao imovina. Gradovi, imperije, monumentalne građevine – sve je to bilo izgrađeno na leđima onih čije je postojanje vrednovano manje od predmeta. Istorija beleži filozofe, mislioce i učitelje koji su se pitali šta je pravedno i šta je dobro, ali istovremeno beleži i bezbroj života koji su završili kao “kolateral” moći. U tom periodu, ideja ljubavi i istinske vrednosti čoveka bila je gotovo nepoznata u društvenom uređenju. U energetskom smislu, to je bio poredak koji je svesno žrtvovao sve ono što je suštinski božansko u čoveku zarad kontrole i dominacije.
Feudalni poredak doneo je promenu forme, ali ne i suštine. Umesto robova, nastali su podanici, kmetovi, zavisni od zemlje i gospodara. Sa jedne strane, postojala je ideja zaštite i lojalnosti, a sa druge stroga podela na “gore” i “dole”. Religija je u tom periodu imala ogroman uticaj – često je opravdavala poredak, ali istovremeno stvarala i prostor za traganje za nečim višim. Mnogi su kroz veru pokušavali da pronađu utehu, smisao i trag svetlosti u sistemu u kojem je život seljaka i dalje bio lako zamenjiv. Feudalno društvo otvorilo je vrata duhovnim pitanjima, ali je istovremeno pokazalo koliko je teško probiti se kroz mrežu interesa, straha i moći.
Ulaskom u 20. vek, čovečanstvo je svedočilo nastanku dva snažna i opasna eksperimenta – komunizma i fašizma. Oba sistema su obećavala preuređenje sveta: jedan kroz jednakost i ukidanje klasnih razlika, drugi kroz “pročišćenje” nacije i apsolutnu disciplinu. U stvarnosti, oba su u velikoj meri ugušila slobodnu volju, pretvorila pojedinca u deo mehanizma i pokazala koliko je opasno kada ideologija postane važnija od života. U ime “višeg cilja”, milioni ljudi izgubili su pravo glasa, dostojanstvo, pa i život. Ovi poretci ostavili su dubok trag – ne samo u istoriji, već i u kolektivnom nesvesnom, kao opomena šta se dešava kada se zaboravi da su svi ljudi deo istog polja svesti.
Kapitalizam, koji se razvijao paralelno i nakon toga, uneo je drugačiju obećanu priču – priču o slobodi izbora, preduzetništvu i ličnoj odgovornosti. Na prvi pogled, on je doneo mogućnost da pojedinac kroji sopstveni život, da stvara, napreduje i bira. Međutim, u senci te slobode, razvila se nova vrsta zavisnosti. Čovek je postao vezan za potrošnju, status, poslove koji troše energiju, a retko pune dušu. Sistem u kojem novac postaje glavno merilo vrednosti stvara privid izbora, ali često suštinski sužava vidike. U tom okruženju, duhovne vrednosti se povlače pred zahtevima tržišta, a društvo se polako pretvara u veliku tržnicu u kojoj je sve na prodaju – čak i vreme i pažnja.
Tokom istorije, pojavljivali su se i brojni drugi modeli: teokratije u kojima religija upravlja državom, utopijske zajednice koje su pokušavale da žive bez privatne svojine, ekološka sela i komune zasnovane na deljenju. Ove forme pokazale su da ljudi imaju unutrašnju potrebu da traže pravednije sisteme. Međutim, svaki model koji počiva samo na pravilima, bez promene svesti onih koji u njemu žive, vremenom počinje da liči na one prethodne. Dok god čovek ostaje vođen strahom, pohlepom ili potrebom da dominira, i najplemenitija vizija može postati novi oblik kontrole.
Na drugoj radionici, iz izvora istine, otvara se potpuno drugačiji pogled na sve ove sisteme. U kazivanjima iz Svetih znanja prikazuje se hronološka slika društvenih uređenja, ali i duhovna “skala” na kojoj se meri koliko su bila u skladu sa istinom, ljubavlju i razvojem ljudske rase. Pokazuje se da neki poretci nikada nisu bili deo prvobitnog plana za ljude, već rezultat skretanja, zloupotrebe slobodne volje i kolektivnog zaborava. Ističe se da su određeni periodi doneli ogromne karmičke dugove, upravo zbog nepoštovanja života, i da su tragovi tih odluka prisutni i danas u obliku kriza, nesklada i stalnih sukoba.
U tim uvidima jasno se razlikuje ono što je bilo nužno iskustvo rasta od onoga što je čista devijacija. Naglašava se da su mnogi sistemi nastali da bi čoveku dali šansu da razvije odgovornost, da nauči šta znači sloboda i gde su granice moći, ali i da su ljudi često birali lakši put – put kontrole nad drugima umesto samospoznaje. Duhovne energije podsećaju da nijedan spoljašnji poredak ne može dugoročno opstati ako je u suprotnosti sa osnovnim zakonima univerzuma: poštovanjem života, slobodne volje i jedinstva. Zbog toga se posebno govori o idealnom poretku – društvu koje još nije zaživelo, ali postoji kao matrica u kosmičkom planu.
Idealni poredak, onako kako ga opisuje izvor istine, nije “savršena država” u političkom smislu, već civilizacija u kojoj je svest ljudi dovoljno porasla da spoljašnja kontrola gotovo više nije potrebna. U takvom društvu, zakoni postoje, ali se retko primenjuju prisilom, jer većina ljudi prirodno živi u skladu sa njima. Energetski gledano, to je poredak u kojem ljubav, istina i odgovornost nisu ideal, već svakodnevica. Razlika između današnjeg kapitalističkog uređenja i tog idealnog poretka toliko je velika da je teško opisati je rečima, pa se u kazivanju koristi simbolika – da bi čovek mogao bar naslutiti koliko visoko može da se podigne kada promeni način razmišljanja.
Ovaj narativni blog, zasnovan na kazivanju iz izvora ljudskih znanja i nagoveštaju uvida iz Svetih znanja, poziv je da se društvena uređenja više ne posmatraju samo kroz prizmu ekonomije, politike ili ideologije. Ona su pre svega ogledalo svesti. Pitanje nije samo “u kom sistemu živimo”, već “kakvi ljudi postajemo unutar njega”. Prva radionica pomaže da razumemo istoriju, mehanizme i posledice različitih poretaka. Druga otvara širu sliku – zašto je čovečanstvo prošlo kroz sve ove faze i šta znači biti preteča idealnog poretka u sadašnjem vremenu.
Ako osećaš da više ne želiš samo da posmatraš promene, već da razumeš njihovu dublju pozadinu, ove dve radionice su prilika da spojiš znanje i istinu. Jer budući poredak neće nastati “odozgo”, već iznutra – iz ljudi koji su spremni da žive drugačije. U tom smislu, svaka promena svesti je mali korak ka društvu u kojem sistem više nije izvor pritiska, već prirodni izraz probuđene ljudske rase.
👉 Radionica 1: Live “Društvena uređenja” (19:00) – 23.11.2025. (Free)
👉 Radionica 2: Live “Društvena uređenja” (19:30) – 23.11.2025. (Serijal – Izvori istine)
👉 Web-shop Pristup “Serijal 12 radionica – Novembar 2025”. (Kupovina 6+6 radionica)
