Alkohol i duhovnost
“Uticaj alkohola na duhovnost” – 08.12.2025.
Na porodičnim proslavama, venčanjima, slavama ili neformalnim okupljanjima, čaše se podižu gotovo automatski, kao da pripadaju istom ritualu kao pozdrav ili osmeh. Malo ko tada razmišlja o tome da se u toj tečnosti ne krije samo ukus, već i čitava priča o ljudskoj potrebi da promeni svoje unutrašnje stanje. Tema “Alkohol i duhovnost” dotiče upravo taj nevidljivi sloj iza svakog nazdravljanja: šta se dešava sa našom svešću kada je opuštanje vezano za hemiju, a ne za unutrašnji mir? Večerašnje dve radionice, iz dva različita izvora – ljudskog i kosmičkog – pozivaju da pogledamo koliko duboko ta navika ulazi u naš život i da li je zaista bezazlena kada posmatramo put duhovnog razvoja.
Iz perspektive ljudskih znanja, alkohol je pratio čoveka skoro koliko i istorija civilizacije. U različitim epohama bio je znak prestiža, sredstvo lečenja, deo religijskih obreda, ali i uzrok porodičnih tragedija, bolesti i društvenih lomova. U kulturnim i istorijskim zapisima vidi se ista slika: čovek koristi alkohol kada želi da se udalji od onoga što ga boli, brine ili guši. U savremenom svetu, koji je preplavljen stresom, ubrzanjem i pritiscima sa svih strana, alkohol se nudi kao legalni ventil za napetost. Međutim, ono što deluje kao kratki odmor od sebe, plaća se kasnije – fizički, emocionalno i duhovno.
Kada se pogleda razvoj upotrebe alkohola kroz istoriju, postaje jasno da je čovek od davnina tražio načine da menja svoje stanje svesti. Fermentisani napici od voća, žitarica, meda i biljaka postajali su pratnja ritualima, slavljima i prelaznim životnim trenucima. Sa razvojem destilacije, nastaju jača pića koja donose brži i dublji efekat opijenosti. Nauka kasnije objašnjava da alkohol ulazi u krvotok, utiče na nervni sistem, usporava reakcije i privremeno pojačava osećaj zadovoljstva, dok se nakon toga javlja pad raspoloženja, umor i praznina. Medicina govori o jetri, neuronima i sistemskim posledicama, ali iza svega stoji isto pitanje: kakvu cenu plaća svest kada se navikne da slobodu povezuje sa gubitkom jasnoće?
Psihološki aspekt pokazuje da alkohol podstiče iluziju oslobađanja. Mnogi ga koriste da bi “sklonili” stid, strah, tugu ili unutrašnju napetost, verujući da tako postaju opušteniji i “svoji”. U stvarnosti, čovek u tim trenucima nije bliži sebi, već dalji – udaljen od svojih osećanja, od stvarne slike odnosa, od odgovornosti za ono što oseća. Alkohol postaje kratkotrajna magla koja prekriva unutrašnji konflikt, ali ga ne rešava. Nakon što magla nestane, problemi ostaju, često pojačani osećajem krivice, sramote ili gubitka kontrole. Duhovna psihologija jasno ukazuje da bežanje od sebe nikada ne može doneti mir, samo odlaganje suočavanja.
Društveni obrasci dodatno komplikuju ovu priču. U mnogim sredinama odbijanje pića se doživljava kao neprijatna iznimka, kao da je za istinsko druženje potrebno da se svest malo “priguši”. Nazdravljanje, “opuštanje uz čašu”, poklanjanje alkohola kao znaka poštovanja – sve to stvara atmosferu u kojoj je normalno imati hemijskog posrednika između ljudi. U takvom okviru duhovni aspekt lako biva potisnut: radost se vezuje za piće, a ne za prisustvo; iskrenost se vezuje za opijenost, a ne za hrabrost da se bude autentičan. Tako se svaki put kada posegnemo za čašom da bismo se opustili, u pozadini postavlja tiho pitanje: šta tačno nedostaje trezvenom trenutku pa nam je potrebna pomoć spolja?
Prva radionica, “Free – Izvori ljudi”, bavi se ovim slojevima iz ugla istorije, psihologije, medicine i kulture. Ona prikazuje kako je alkohol, kao materijalna supstanca, postao simbol i oruđe za menjanje stanja svesti, ali i kako je u savremenom društvu pretvoren u moćnu industriju koja živi od ljudske potrebe za zaboravom. Ipak, ljudska perspektiva, ma koliko detaljna, ima svoja ograničenja – ona opisuje posledice, analizira navike i ukazuje na rizike, ali ne dotiče u potpunosti ono što se dešava na najfinijem nivou bića. Tu nastupa drugi izvor – kazivanja duhovnih energija, koja ovu temu osvetljavaju iz sasvim drugačijeg ugla.
U kosmičkom kazivanju, alkohol se prikazuje kao jedan od najvećih blokatora duhovne staze. Od trenutka kada je čovek otkrio da može hemijski da preplavi svoj nervni sistem i “isključi” bol, brigu ili odgovornost, otvorila se nova linija iskušenja. Duhovne energije govore da alkohol ne samo da zamagljuje rasuđivanje, već menja odnos između svesti, tela i suptilnih energetskih meridijana. Jedno teško pijanstvo ne ostavlja trag samo u fiziologiji, već i u energetskom polju čoveka, kojem je potreban dugačak period da povrati prvobitnu jasnoću. Kada je opijenost česta, organizam i energetsko telo više nemaju vremena da se regenerišu, pa se blokade gomilaju i utiču na sve nivoe postojanja.
Posebno se ističe opasnost ideje o “umerenosti”. Iz spoljne perspektive, čaša vina ili piva deluje bezazleno, pa čak i društveno prihvatljivo. Međutim, duhovni uvid upozorava da je upravo taj prag najklizaviji: ono što počinje kao ritual opuštanja lako preraste u naviku, a navika u zavisnost. Čovek, koji nije stabilan u svojoj unutrašnjoj vertikali, teško prepoznaje trenutak kada je granica pređena. Stres, životne krize, neuspeh ili usamljenost mogu jednim gutljajem pretvoriti “umerenost” u preterivanje, a da toga postane svestan tek kada se posledice već pojave. Zato se u mnogim duhovnim školama, naročito onima koje rade sa inicijacijama i finim energetskim strukturama, traži jasan zavet odricanja od alkohola i drugih opijata – ne kao zabrana, već kao zaštita.
Duhovna kazivanja naglašavaju da inicijacije, blagoslovi i duboki duhovni procesi ne “putuju” kroz telo kao informacija, već kao energija koja se oslanja na neoštećene meridijane i čisto vibraciono polje. Kada su ti kanali prekinuti ili oslabljeni stalnim hemijskim udarima, duhovna podrška teže dopire do svake ćelije. Čak i kada osoba intelektualno razume učenja, ona ih teže živi, jer energetika ne podržava novi nivo svesti. To je jedan od razloga zašto određene duhovne zajednice traže da se alkohola čovek odrekne “do kraja života” – ne iz dogme, već iz znanja da je nemoguće istovremeno graditi Svetleće telo i hraniti naviku koja ga neprestano razgrađuje.
U isto vreme, duhovna perspektiva ne prilazi alkoholu kroz osudu, već kroz razumevanje. Ona vidi da iza svake čaše stoji potreba: za rasterećenjem, utehom, pripadanjem, radošću. Umesto da prvo napadne naviku, ona poziva da se prepozna ono zbog čega je navika nastala. Kada čovek pronađe prirodne alternative – radost u čistom druženju, opuštanje kroz meditaciju i disanje, ispunjenost kroz stvaranje, putovanja i istinsku bliskost – alkohol prestaje da bude “neophodan”. Tada on više nije zabranjeni plod, već jednostavno nešto što je postalo suvišno. Duhovni put tada ne liči na stezanje, već na oslobađanje.
Iz spoja ove dve perspektive rađa se i dublje razumevanje teme “Alkohol i duhovnost”. Ljudska znanja pokazuju kako se alkohol uvukao u kulturu, navike i ekonomiju; kosmička znanja otkrivaju šta se zaista dešava sa dušom i energijom čoveka kada se stalno igra sa sopstvenom svešću. Jedan pogled govori o statistici, nervnom sistemu i društvenim posledicama; drugi o vibraciji, meridijanima, inicijacijama i zavetima. Zajedno, oni nude celinu koja ne traži da se bilo ko “ukalupi”, već da svako u sebi prepozna gde je na tom putu i šta zaista želi da živi.
Ove dve radionice zato nisu moralna lekcija, već poziv na iskreno sagledavanje sopstvenog odnosa prema alkoholu i sopstvenoj svesti. Prva će pomoći da razumemo kako smo došli dovde – kroz istoriju, biologiju, psihologiju i kulturu – a druga da nas podseti kuda je moguće ići dalje, ako izaberemo put jasne i trezne duhovnosti. Ako osećaš da je došlo vreme da pogledaš na ovu temu dublje nego što to dozvoljava “nazdravimo pa ćemo posle”, ove radionice su prostor u kome taj uvid može postati početak promene.
👉 Radionica 1: Live “Alkohol i duhovnost” – 08.12.2025. (19:00) – 08.12.2025. (Free)
