Ciljevi i motivi ljudi
Ciljevi i motivi ljudi – 17.12.2025.
Dešava se da čovek dugo misli da ga pokreće cilj, a tek kasnije shvati da ga je sve vreme pokretao motiv. Cilj je ono što se vidi, motiv je ono što se krije. Cilj može biti posao, putovanje, uspeh, mir, znanje, čak i duhovnost, ali motiv je unutrašnja sila koja odlučuje da li će čovek ustati, istrajati, odustati ili se okrenuti u suprotnom smeru. Tema “Ciljevi i motivi ljudi” zato ne govori samo o tome šta ljudi žele, već zbog čega to žele. Dve radionice otvaraju isti pojam iz dva izvora: jedna iz ljudskih učenja, druga iz izvora istine, i obe zajedno nude šansu da se pogleda kako su ciljevi nastajali kroz epohe i kako su motivi postajali tiha motorna snaga čitavih civilizacija.
U ljudskoj perspektivi, istorija ciljeva počinje vrlo jednostavno. U praistoriji, cilj je bio hrana, a motiv opstanak. Lov i sklonište nisu bili izbor, već nužnost. Čovek nije planirao godine unapred, već je živeo dan za danom, s pogledom usmerenim na sutrašnji zalogaj i večerašnju vatru. Ipak, čak i u tom grubom vremenu, postojalo je nešto što prevazilazi puk opstanak: zajedništvo. Pojedinac nije imao smisla bez plemena, a motivacija je bila kolektivna. Taj arhetip pripadanja ostao je duboko upisan u ljudsku svest do danas, samo je promenio oblik.
Kako su se društva razvijala, ciljevi su se širili, a motivi granali. Pronalazak vatre, izgradnja skloništa, skladištenje hrane i stvaranje prvih oblika privatne svojine doneli su novu vrstu ciljeva, ali i nove devijacije. Kada se pojavilo posedovanje, pojavio se i strah od gubitka, zatim pohlepa, zatim borba za moć. U tom trenutku, cilj više nije bio samo preživeti, već imati više, a motiv više nije bio samo zaštita, već dominacija. Zakon jačeg se uvukao u ljudske odnose i postao temelj mnogih epoha koje dolaze.
U robovlasničkom i feudalnom dobu, ciljevi većine ljudi ostaju skromni i bolni: preživeti do sutra. Nasuprot njima, ciljevi malobrojnih postaju sve veći: osvajati, gomilati, vladati. Motiv moći se pretvara u sistem, a život mnogih postaje potrošna roba. U ljudskoj perspektivi, ti obrasci izgledaju kao istorijska neminovnost, ali kada se pažljivo pogleda, vidi se isti mehanizam koji se stalno ponavlja: ciljevi se oblikuju iz okruženja, a motivi se hrane uverenjima, strahovima i interesima.
U modernim društvenim sistemima, ciljevi i motivi dobijaju nove maske. Jednoumlje pod prividom jednakosti, ideologije koje obećavaju pravdu, a završavaju u privilegiji malih grupa, sistemi koji stvaraju neprijatelje da bi učvrstili vlast, sve to osvetljava jednu činjenicu: cilj naroda često nije cilj onih koji tim narodom upravljaju. Kada se pojave ekstremne ideologije, cilj postaje “čišćenje”, a motiv nadmoć. Posledice su katastrofalne, jer destruktivni ciljevi uvek traže opravdanje u uverenju da je žrtva nužna.
Kapitalističko doba donosi cilj koji izgleda univerzalan: materijalni uspeh. Motiv se često svodi na posedovanje, status i kontrolu. Čovek veruje da će mir doći kada dođe novac, da će sreća doći kada dođe sigurnost, da će vrednost doći kada dođe priznanje. Ali u ljudskom iskustvu sve češće se vidi paradoks: više se ima, a manje se oseća. Cilj postaje stalno pomeranje granice, a motiv je nemir koji se ne gasi. Savremeni čovek često više ne teži onome što ga zaista ispunjava, već onome što mu nedostaje, i upravo to stvara beskrajnu potrošnju energije.
Istovremeno, postoje i ciljevi koji nisu vezani za moć i imovinu. Porodica, ljubav, pripadanje, potreba za odnosom i podrškom, opstaju kroz sve epohe. Menja se način, menja se društveni okvir, ali motiv ostaje isti: čovek želi da bude viđen, prihvaćen i voljen. U savremenom svetu taj motiv se često sudara sa individualizmom, sa željom za slobodom, sa ličnim ambicijama. Zbog toga nastaje napetost između ličnih ciljeva i zajedničkih potreba. Ravnoteža se nalazi onda kada čovek shvati da ljubav nije posedovanje, već razumevanje i prisutnost.
Još jedan snažan savremeni cilj postaje zdravlje. Ljudi teže dugovečnosti, vitalnosti, snazi, ali se taj cilj ponekad pretvara u strah od starenja i opsesiju kontrolom. U ljudskom pogledu, zdravlje je normalan cilj, ali motiv je presudan: kada dolazi iz ljubavi prema sebi, ono isceljuje, a kada dolazi iz straha, ono troši. Isto važi i za rad i karijeru. Motiv može biti doprinos i kreativnost, ali može biti i potreba za dokazivanjem. Kada posao izgubi smisao, čovek dobija platu, a gubi životnu energiju.
Sve ovo pripada prvoj radionici, “Free – Izvori ljudi”, koja pokazuje da ciljevi nisu slučajni i da motivi nisu površni. Oni su rezultat epohe, kulture, uverenja, ekonomije i lične istorije. Međutim, ljudska perspektiva često ostaje u opisu, dok druga radionica, iz izvora istine, govori o onome što stoji iza svih tih ciljeva i motiva, o korenu koji se ne vidi, ali upravlja većinom izbora.
U izvorima istine, kroz kazivanja duhovnih energija, ciljevi i motivi ljudi se posmatraju kao proizvod izvora učenja i stepena udaljenosti od ispravne duhovne putanje. Zajednički imenitelj većine epoha ostaju egzistencija, moć, vlast, status, posedovanje i kontrola. To se ne govori kao teorija, već kao dijagnoza civilizacije koja je dugo živela bez unutrašnjeg mira. Kada se ignoriše duhovni razvoj, ciljevi se umnožavaju, ali gube kvalitet. Čovek ima sve više želja, a sve manje ispunjenja. Motivi postaju kratkoročni, nervozni, gladni potvrde.
Duhovne energije naglašavaju i koliko se ciljevi razlikuju zavisno od uslova života, geografije i društvenog okvira. Ono što je jednoj osobi bezvredno, drugoj može biti pitanje opstanka. I upravo tu se vidi koliko je čovek podložan mamcima sistema. Oni koji upravljaju svetom veoma dobro poznaju ciljeve masa, i koriste ih da pokrenu motivaciju u pravcu koji odgovara interesima vlasti i kontrole. Ciljevi se tako vekovima oblikuju spolja, dok čovek veruje da su njegovi.
U tom kontekstu, duhovne energije izdvajaju retku pojavu: ljude koji postavljaju ciljeve ličnog razvoja, samospoznaje i duhovnog sazrevanja. Takvi ciljevi deluju čudno većini, jer u prvih deset prioriteta nema novca, vlasti, statusa i kontrole. Zbog toga takvi ljudi često izgledaju kao pretnja sistemima koji žive od tuđe motivacije. Kada se cilj pomeri sa posedovanja na unutrašnji mir, a motiv sa dokazivanja na doprinos, čovek postaje teže upravljiv, jer više ne reaguje na standardne mamce.
Duhovne energije opisuju da osobe koje postavljaju ciljeve duhovnog razvoja imaju drugačiju vrstu motivacije, jer dobijaju podršku iz kosmosa. Želja za stalnim rastom rađa nove ciljeve koji nisu razumljivi materijalnom svetu, ali donose stabilnost, harmoniju i prirodan osećaj svrhe. Takva motivacija nije plod straha, već plod unutrašnje jasnoće. I upravo tu se nalazi razlika između cilja kao potrebe i cilja kao puta.
Zato je zaključak ove teme jednostavan, ali dubok: ciljevi su putanje, a motivi su gorivo. Ono što većina ljudi naziva ciljem često je samo pokušaj da se popuni unutrašnja praznina. Kada se čovek istinski zainteresuje za svoj unutrašnji rad, menjaju se ciljevi, menjaju se motivi, i menja se ceo životni pravac. Ne zato što je svet spolja drugačiji, već zato što je izvor izbora postao drugačiji.
Ako želiš da ovu temu razumeš i kroz ljudsku mapu epoha i kroz kosmički uvid o izvorima motiva, ove dve radionice su poziv da pogledaš šta te zaista pokreće, i da li te to vodi ka miru ili ka još jednom krugu neumorne potrage.
👉 Radionica 1: Ciljevi i motivi ljudi (19:00) – 17.12.2025. (Free)
👉 Radionica 2: Ciljevi i motivi ljudi (19:30) – 17.12.2025. (Serijal – Izvori istine)
👉 Web-shop Pristup “Ciljevi i motivi ljudi” – 17.12.2025. (serijal 12 radionica – decembar 2025)
