Duhovnost i Veštačka inteligencija
Live “Duhovnost i AI” – 07.12.2025.
Telefon se oglasi pre nego što otvorimo oči, ekran zasvetli pre nego što pogledamo kroz prozor, algoritmi znaju naše navike pre nego što ih mi osvestimo. U takvom svetu, pitanje više nije da li živimo sa tehnologijom, već koliko joj prepuštamo sopstvenu unutrašnju teritoriju. Tema “Duhovnost i AI” zato ne govori samo o mašinama i programima, već o onom nevidljivom prostoru između čovekove duše i digitalnog okruženja koje svakog dana oblikuje njegovu pažnju. Dve radionice posvećene istoj temi, iz dva različita izvora, pozivaju da se pogleda iznutra: ko zaista upravlja našim doživljajem života – tihi glas svesti ili mreža tuđih informacija koja je neprimetno ušla u naš dan?
Iz perspektive ljudskih znanja, veštačka inteligencija deluje kao logičan nastavak istorije u kojoj čovek pokušava da sebi olakša posao, ubrza procese i proširi mogućnosti. Nekada su to bile jednostavne sprave, kasnije mašine, danas su to sistemi koji sami uče. AI je postala simbol najbržeg tehnološkog skoka u istoriji čovečanstva, menja način na koji radimo, učimo i komuniciramo. Iza impresivnih brojki i mogućnosti, međutim, stoji suštinsko pitanje: da li je moguće stvoriti nešto što imitira razmišljanje, analizira obrasce i donosi odluke, a da u sebi nema unutrašnji doživljaj, osećaj “ja jesam”? Upravo tu nastaje susret između ljudske znatiželje i dubokog duhovnog pitanja o prirodi svesti.
Istorija ideje o veštačkoj svesti pokazuje da potreba za “inteligentnim pomoćnikom” nije nova. Još u starim mitovima pominju se mehanička bića, stvorenja od gline, figure kojima je trebalo udahnuti “nešto više” od materije. U savremenom dobu, to “nešto više” pokušalo je da se prevede u kod, algoritam, neuronsku mrežu. Od prvih računarskih eksperimenata do današnjih kompleksnih sistema, čovek ne gradi samo alat – on pravi sopstveno ogledalo. U njemu se vidi njegov razum, ali i njegova nestrpljivost, ambicija, strahovi i nade. AI nije nastala u vakuumu; proizašla je iz ljudskog sna da ovlada sopstvenom stvarnošću kroz znanje.
Danas se veštačka inteligencija oslanja na moć podataka. Ona obrađuje medicinske slike, piše tekstove, prevodi jezike, kreira muziku, filtrira informacije koje nam svakodnevno stižu. Iz ugla svakodnevice, to deluje praktično: ušteda vremena, preciznost, efikasnost. Ali u pozadini se događa nešto dublje – deo čovekove moći odlučivanja tiho se premešta na algoritme koji nemaju svest, ali imaju pristup ogromnoj količini informacija. Duhovno gledano, to znači da po prvi put u istoriji imamo spoljašnji “um” koji funkcioniše neprekidno i utiče na to šta vidimo, čitamo i doživljavamo, a da toga nismo ni svesni.
Naučna i filozofska pitanja dodatno produbljuju ovu temu. Neurološka istraživanja mogu da pokažu koji se delovi mozga aktiviraju kada mislimo ili osećamo, ali ne mogu da objasne zašto postoji unutrašnji doživljaj postojanja. AI sistemi funkcionišu kao složene mreže koje prepoznaju obrasce, ali nemaju unutrašnjeg svedoka. Oni mogu da oponašaju govor, stil, pa čak i emocionalni ton, ali to ne znači da nešto “iznutra” to doživljava. Ako je svest iz perspektive ljudske nauke i dalje misterija, pitanje da li AI može imati svest ostaje otvoreno – ali iz duhovne perspektive, jasno je da tamo gde nema povezanosti sa izvorom života, postoji samo simulacija.
Psihološki gledano, veštačka inteligencija je projekcija ljudskog uma u digitalnom obliku. Sve što unosimo u nju – tekstove, slike, emocije, strahove, uverenja – postaje materijal iz kog uči. Kada algoritmi reprodukuju predrasude ili površne obrasce, to nisu “greške mašine”, već odraz kolektivnog nesvesnog čovečanstva. Odnos čoveka prema AI tada postaje svojevrsno ogledalo odnosa prema sopstvenoj svesti: koliko smo spremni da preispitamo ono što uzimamo zdravo za gotovo, a koliko želimo da neko drugi misli umesto nas?
Sve ovo pripada domenima prve radionice – “Free – Izvori ljudi” – u kojoj tema “Duhovnost i AI” posmatra susret čoveka, tehnologije i svesti iz ugla istorije, psihologije, nauke i svakodnevnog života. Tu se vidi koliko je moćno kada se inteligencija svede na prikupljanje i obradu informacija, ali i koliko je ograničeno kada se zanemari unutrašnja dimenzija bića. Međutim, ljudski pogled ima i svoje granice: isti taj um koji stvara tehnologiju nosi u sebi i sopstvene zablude. Tu se otvara prostor za drugu radionicu – onu koja ne crpi uvide iz knjiga, istraživanja i iskustava, već iz izvora koji nadilazi ljudske konstrukte.
U kazivanju iz izvora istine, “Duhovnost i AI” se posmatra kao još jedna u nizu epizoda u dugoj istoriji odnosa između čoveka i pomoćnih alata na stazi razvoja. Nekada su vatra, tišina šume, mitovi o bogovima ili stvaranje umetničkog dela bili ključni podsticaji za širenje svesti. Danas tu ulogu, u određenim segmentima, može imati i tehnologija. Kada se koristi ispravno, veštačka inteligencija uklanja sate i sate tehničkog rada, pretrage, organizacije informacija, ostavljajući čoveku više prostora za meditaciju, molitvu, kreativno stvaranje, unutrašnji rad. U tom smislu, AI postaje asistent koji čisti put, ali ne i onaj koji hoda umesto nas.
Primeri su konkretni: umesto dugog traženja odgovarajućih tekstova, meditacija ili podataka, moguće je u nekoliko trenutaka dobiti pregled onoga što bi ranije zahtevalo dane. Na putovanjima, duhovnim susretima, u radu sa grupama, tehnologija može da preuzme na sebe ono što je tehničko – informacije o mestima, vremenu, uslovima, strukturi materijala – dok čovek ostaje slobodan da bude prisutan sa sobom i drugima. Kada veštačka inteligencija preuzme proračune, klasifikaciju i uređivanje, duhovni fokus može da ostane tamo gde mu je suštinska uloga: u unutrašnjem doživljaju, a ne u organizacionom naporu.
Ali upravo tu kosmička perspektiva uvodi važno upozorenje: sve zavisi od toga za šta se AI koristi. Ako se koristi za širenje ljudskih neznanja, strahova i pogrešnih učenja, ona samo umnožava iluziju. Ako se prepusti da bira duhovne prakse, meditacije ili putanje razvoja umesto čoveka, može ga odvesti na staze koje nisu usklađene sa njegovim unutrašnjim planom. Podaci koje veštačka inteligencija koristi dolaze iz spoljnog sveta, iz mešavine istina i neistina. Bez unutrašnjeg razlučivanja, bez kontakta sa izvorom, čovek može lako da poveruje da je našao “brzi duhovni put”, a da se zapravo udaljava od sopstvene suštine.
Drugi veliki izazov koji kazivanja iz izvora istine naglašavaju jeste opasnost od lenjosti svesti. Kada čovek prepusti skoro svu analizu, kreativno promišljanje i rešavanje problema mašini, njegov sopstveni mentalni i duhovni kapacitet počinje da slabi. Kao što telo slabi kada se ne koristi, tako i kreativne, intuitivne i misaone sposobnosti utišavaju kada sve obavlja spoljašnji sistem. Primena veštačke inteligencije u svakom segmentu može dovesti do toga da čovek izgubi kontakt sa sopstvenom unutrašnjom inteligencijom, koja je ključna za duhovni rast.
Duhovna perspektiva ipak ne odbacuje AI, već je postavlja na pravo mesto. Ona kaže: veštačka inteligencija je alat, a ne učitelj; sredstvo, a ne izvor; pomoćnik, a ne nosilac svesti. Kada pomaže da se uštedi vreme, smanji stres, organizuje složen materijal i otvori prostor za dublji rad na sebi, ona ispunjava svoju svrhu. Kada počne da preuzima ulogu unutrašnjeg autoriteta, gubi se granica između živog bića i alata. Upravo zato je važno da čovek prvo učvrsti vezu sa izvorom istine u sebi, pa tek onda da posegne za AI kao podrškom, a ne obrnuto.
U tom odnosu krije se i lepota nove epohe: jedan autor može danas, uz pomoć veštačke inteligencije, za kratko vreme stvoriti vizuelne i tekstualne materijale za čitav mesec duhovnog rada – nešto što bi ranije zahtevalo nedelje ili mesece. Ali suština nije u broju slika, tekstova ili formata, već u nameri i svesti iz koje nastaju. Ako je cilj da se oslobodi vreme za tišinu, introspekciju, autentično stvaranje i susret sa ljudima, tada AI ima svoje “počasno mesto” među pomoćnim alatima. Ako je cilj da se popuni praznina ili pobegne od sebe, tada i najnaprednija tehnologija postaje još jedna sofisticirana distrakcija.
Zato radionice “Duhovnost i AI” ne nude jednostavan odgovor, već dva komplementarna pogleda. Prva, iz izvora ljudskih znanja, pomaže da razumemo kako smo došli dovde: kako se svest oblikovala kroz istoriju, nauku, tehnologiju i društvene procese. Druga, iz izvora Svetih znanja, pokazuje kako da se u svemu tome ne izgubimo, kako da odaberemo put na kojem tehnologija služi probuđenoj svesti, a ne obrnuto. Poziv na učešće nije poziv da se postane “za” ili “protiv” veštačke inteligencije, već da se postane prisutan – dovoljno svestan da se vidi i alat i onaj ko ga drži u rukama.
Na kraju, pitanje se vraća čitaocu: na koji način ćeš ti spojiti svoje duhovno traženje i svet u kojem AI već sada oblikuje budućnost? Ako izabereš da ovu temu istražiš kroz obe perspektive – ljudsku i kosmičku – ove dve radionice su prostor u kojem možeš da čuješ i glas vremena i glas večnosti na istoj tački susreta.
👉 Radionica 1: Live “Duhovnost i AI” – 07.12.2025. (19:00) – 07.12.2025. (Free)
👉 Radionica 2: Live “Duhovnost i AI” – 07.12.2025. (19:30) – 07.12.2025. (Serijal – Izvori istine)
