Iskustvo – Devijacije

Ja sam nazvala ovo moje iskustvo tužnim, jer zaista tako jeste.

Počela sam da radim kod jednog para, stari Holanđani. Baka i deda. Kad sam dobila poziv, prvo sam zakazala da se upoznamo pre nego što počnem raditi. Upoznavanje je bilo intenzivno za njih, jer sam došla sa svojim iskustvom kako sam počela raditi na sebi. Što znači, otvorila sam im dušu. Bili su jako pozitivno zainteresovani za moju priču, što je meni dalo još više elana da unesem svoj realni optimizam koji ja nosim. Baka se skoro operisala, tako da nije baš zdravstveno dobro, a deda je toliko divna i pozitivna duša, da sam i ja bila oduševljena jer su me sve razumeli o čemu pričam. I ja još kažem baki, budi srećna što imaš ovako divnog muža da ti pomaže. Videla sam da je baki to bilo malo suvišno. Jer se njihovi muževi ne hvale, samo moraju da slušaju.

I sad ja krećem kući, na kraju mi se zahvaljuju za divan razgovor, i ja kažem: "I meni je bilo lepo sa vama pričati, jer ste razumeli o čemu pričam, što se retko dešava." Kaže deda sav ushićen: "Samo ti nama pričaj, mi to volimo." Čak mi je uputio kompliment, svidelo mu se što sam ja neko ko duboko i pametno razmišlja. I tako ja kući isto sretna. Dolazim ja drugi put i čim sam ušla, druga atmosfera. Nema mnogo pitanja, deda beži tamo-vamo... hehe. Ja se isto tako prilagodim atmosferi. Ali ipak odlučim da i ja baku pitam nešto o njima. I pošto su čuli o mojoj veri, ja upitam: "A verujete li vi u Boga?", jer sam osetila da i tu nemaju oslonac? A baka kao iz topa: "Ne, mi ne verujemo u Boga." Što ne verujem da je i kod dede slučaj, ali mora kako baka kaže. Ali ja pokušam i dalje da pomognem baki, pitam je mogu li joj poslati jedan video gde može sebi pomoći za bolove? A to je video o tapkanju, meni se ta tehnika sviđa kao samoizlečenje. I baka pristane. Dođem drugi put, pitam je je li gledala, kaže: "Nije to za mene." Onda mi je bilo jasno da baka ne želi promenu.

Ok, sad znam na čemu sam, međutim primećujem da je baka sasvim drugačija kad je deda tu i kad nije. Čim on izađe, ona sa mnom razgovara. A deda ipak nešto meni dobaci, uprkos što baki nije baš pravo. Kad sam pošla kući, pitala sam baku: "Jesi li zadovoljna sa mnom?", a baka kaže: "Jesam, naravno, a posebno je i Dick srećan sa tobom." Ja se samo nasmejem, a i deda... Osetim da se oni prepucavaju. Međutim, kako vreme odmiče, što nisam htela da vidim, ali sad vidim, baka je ljubomorna...

I onda posložim ja puzle kako to ja već radim, i shvatim koliko je bitno raditi na devijaciji ljubomore. 😞 Tužna slika mi se pojavila: odlaziš uskoro sa ovog sveta, ove jedinstvene prilike, jedinstvenog poklonjenog života sa ljubomorom... Nemam reči koliko kroz ove spoznaje moja zahvalnost raste. 🙏

Eto dragi moji, za sada toliko od mene, a ja idem dalje da skupljam iskustva... 🙏

Hvala Oče naš jedan jedini, hvala Sveta Trojica, hvala Duhovne Energije, hvala Energetski Oblak, hvala Majko naša, hvala Roberte i tvojoj porodici, hvala celom Kosmosu, hvala mojoj Duhovnoj porodici... Hvala Lepoti Duhovnog Razvoja što mi je pokazala izlaz iz tunela. 💞💝💞💚💜💚

Melva Džinović, 30.09.2024.