Iskustvo – Iluzije i komunizam

Draga moja porodice po duši i Svjetlećem Tijelu,

Vratila sam se iz Novog Sada i Beograda, i slušam radionicu iz BG. Robert spomene iluzije, a onda i komunizam. Kod mene djeluje mirno, kao da se ništa ne dešava, a onda kao orkan se pojavi u moj život lekcija koju treba odraditi.

Sedmicu prije samog puta, dešava se na poslu takva gužva, haoticna situacija, svi izgubljeni, nema ljudi, a ja kao budala, radim za troje, mlade kolege kukaju kako su umorni, odjednom nigdje nikoga, svi imaju razlog da odu, ja još tu samo sa jednom kolegicom. I odjednom u meni se javlja takav bijes, nemir, ne pamtim da sam tako ljuta bila odavno. Imam sebe pod kontrolom prilično, ali je ovo bilo nešto što je zasjenilo totalno moje postojanje. I dolazi šefica, spontano, ležerno, ja joj kažem kako se osjecam i šta je problem, ali me nije čula, vidim to. I ona ode, ja završim posao, kolegica me pita kako ide Melva, a ja kao bomba. Rekoh joj ne ide dobro, i ja se ovdje neću više vratiti. A ona žalosno meni, pa nemoj tako, doći će još jedna kolegica. Ali ja definitivno takav rez napravim da sam se sebe prepala. I odem ja kući i smirim se. Upitam sebe, šta se ovo dešava? I dobijem odmah odgovor, ODGOVORNOST IZ KOMUNIZMA. Wooooow, ja sam ostala bez teksta. Ja sam uvijek bila buntovnik, ali uprkos tome nisam izbjegla strah od odgovornosti za posao koji radim. I odjednom u meni se javlja mir, lakoća, ponos na moj izbor. Ja sam konacno izabrala sebe. Bože, kako se sve posloži kada treba odraditi lekciju. Napravili su mi uslove, da ja mogu konačno sebe da izaberem.

I sutradan, piše meni šefica, našli smo jednu djevojku, malo je spora, ali ja je trebam uvesti u posao. A ja na to odgovaram, ja se više ne vracam u tu zgradu, i da još budem jasnija hehe, kažem joj, hajde ti uradi toliko posla što ja već duže vrijeme radim, pa ćemo se cuti. I rekla sam joj da me puste malo na miru, i da mi nadju to, to, to... ja da tako nešto uradim, pa to je samo čudo... Postavila sam im uslove, šta želim, a šta ne želim. Iz mene je izašla ogromna gruda energije bola, potištenosti, nemocnosti, potcinjenosti, bezvrijednosti... Ja sam se osječala poslije tog saznanja, toliko divno, lagano, samouvjereno i hrabro.😀 Strah od odgovornosti nametnut komunizmom, se jednostavno rasplinio.

Došao moj sin, i ja mu pričam, kaže on: mama dobićes otkaz, hehehe. I onda shvatim da je i on to dobio od mene. Ja mu kažem: ne mogu dobiti otkaz jer odradjujem lekciju iz komunizma, hehehe. Ko to može shvatiti???

Eto dragi moji, možda se neko pronadje u mom iskustvu, možda nekome klikne, da osvijesti u kakvim smo okovima odgajani...

Hvala vam što postojite i cijenim vas mnogo... 😇😇😇❣💙❣

Hvala Ocu našem jednom jedinom, hvala DE, hvala LDR, hvala Roberte i Tvojoj porodici... hvala Ljubiši... 💖

Melva Džinović, 21.12.2023.