Iskustvo – Moj razvoj sa Svetom Trojicom

Deo mojih iskustva koja su obeležila moj duhovni razvoj sa Svetom Trojicom

Danas 29.01.2025 na incijaciji prvog stepena Svete Trojice slušajući pažljivo šta je Mila govorila dobio sam usmerenje od duhovnih energija da podelim neki deo svojih iskustva sa Svetom Trojicom kroz ovih 5 godina, kakva su me iskušenja pratila, kakve lekcije sam imao, sa kakvim blokadama sam se suočavao na svom duhovnom putu. Imao sam osečaj da je ovo nekom potrebno u ovom trenutku i biće mi drago ako ono nekom pomogne. Ja ću se potruditi da ono bude sažeto i konkretno jer verujem da će svima Vama biti od pomoći.

O prošlosti i budućnosti ne volim puno da pričam jer to nas udaljava od sadašnjeg momenta jedino ako nam to bude neki podsetnik kakvi treba da budemo sada i ovde ili je to iskustvo koje nam može pomoći da razumemo neke stvari sa drugačijeg ugla gledanja. Ako me pitate šta je ono što sam više hteo biti, a manje sam bio, odgovor na ovo pitanje je hrabrost. Voleo sam u prošlosti biti više hrabriji a manje kukavica. Uzrok je bio moj strah i borba sa svojom tamom u sebi. Nasilje nikad nije bilo niti će biti hrabrost več kukavičluk i slabost ljudskog uma i roda.

Biti hrabar znači imati veliko srce i dostojanstvo. Postao sam hrabriji kada sam svaki problem u životu krenuo da rešavam ljubavlju umesto da to bude primitivno i na silu. Integritet jednog čoveka se ogleda baš u ovome sve ostalo je samo stvaranje lažne slike o sebi i bežanje od odgovornosti. Pisanjem ovog iskustva postajem svestan da me ispunjava pisanje poezije. Ko zna možda je to jedan od mojih potencijala, možda ovaj svet bude bogatiji za još jednog poeta ili pisca. Osečam da kroz pisanje neki deo mene otpada a moje biče se kristališe. Kako je Ljubiša voleo da kaže: “možda”.

Naime, moje putovanje je krenulo sa ovom tehnikom dok sam slušao meditaciju od Roberta. Svoj izbor sam istog trenutka napravio bez ikakvih kalkulacija kada sam čuo za ovu dragocenu tehniku, prosto sam znao da samo to treba da uradim i slušao sam savete i uvjete koje sam dobijao. Nikad nisam bio toliko odlučniji u životu iako nisam znao šta me očekuje i da će mi se život u potpunosti promeniti u pozitivnom smislu. Možda par meseci prije kada sam u jednom trenutku donio odluku da bacim sve lekove i sprej koje sam koristio (imao sam često problema sa disanjem) i pocepam zdravstvenu knjižicu, a svoje zdravlje stavim u ruke duhovnih energija.

Moje nezadovoljstvo prema konvencionalnoj medicini i sa samim načinom života i situacijom u kojoj sam se nalazio me je okrenulo prema svetu kosmosa i duhovnim energijama. Sa neke tačke gledišta to je možda bilo sklanjanje odgovornosti za svoje zdravje sa druge strane imao sam poverenje da stavim svoj život i zdravlje u ruke duhovnih energija. Do dan danas nisam se za to pokajao i to ću uvek iznova raditi. Kasnije kroz duhovni razvoj sam shvatio da je preuzimanje odgovornosti za svoje zdravlje veoma bitno u procesu samoisceljenja. Takodje, preuzimanje odgovornosti za svoj život i sve ono što se dešava u nama se može reči da je prvi korak, prvi isčekor kada se krene na duhovnu putanju.

Postavljanje sebe na prvo mesto je bila sledeća lekcija na putu mog razvoja. Nekoliko puta sam se oglušio na ovaj savet duhovnih energija pa sam bio u situaciji gde sam se osečao veoma uznemireno. Pored dobrote, naivnost je bilo moje drugo ime.

Često sam bio ledja kroz koja je mogao svako da prodje. Uvek sam imao i imaću razumevanje i poštovanje za svakoga, za svako stanje čoveka i za svaku situaciju u kojoj se nalazim ili se budem našao ukoliko je to obostrano i svesno, pa zbog toga postavljanje granice i reči NE je neophodno i ključno u mnogim medjuljudskim odnosima ukoliko druga osoba toga nije svesna u tom momentu. Staviti sebe na prvo mesto nije sebičnost. Želja da se pomogne svakome i po svaku cenu me je puno koštala u životu, sve do momenta dok sam shvatio da je ista bila vodjena od potrebe za odobravanje i prihvatanje, manjak samopouzdanja i osećaj niske vrednosti. Nedostatak pažnje i ljubavi u detinjstvu kasnije život zna veoma skupo da naplati, a neko to da iskoristi i zloupotrebi.

Druga najveća blokada u duhovnom razvoju je vezanost za materiju u bilo kojem obliku, to može biti i gruba materija a može biti i neka misao, ideja, uverenje, očekivanje… Kada imamo brige o nekim stvarima, realizacija Božanskih karakteristika koje dobijamo kroz tehniku Svete Trojice se za moment blokira, sve do momenta kada shvatimo da mi ništa ne kontrolišemo, ni život ni smrt. Potreba da se kontroliše neki proces je pokazala svo moje neznanje. Mi smo jako mali i ništa ne razumemo. Ljudi misle da više znaju od onih koji su nas stvorili. Slobodna volja je uvek bila tu da nam pokaže baš ono suprotno. Tu sam se naučio o strplenju i otpuštanju.

Imao sam velika iskušenja a pritom i velika očekivanja u vezi razrešenja nekog problema ili otklanjanja neke devijacije. Razočarenje je bilo očekivan sled dogadjaja. Pa sam se često pitao kao što je Ljubiša pitao Energetski oblak: “Gde mi je nirvana?”, ja sam često pitao kad će se ovo desiti a kada će se ono desiti, a bio sam pomalo ljut i nervozan kada me nešto izbaci iz balansa što do tada nisam bio svesan da je to u meni. Nije mi to bilo jasno pa sam tražio svoju nirvanu, svoj balans i harmoniju nazad. Rastom paranormalnih sposobnosti raste nam i odgovornost. Inicijacijom kroz sve stepene Svete Trojice povećavaju se naši zadaci, a i iskušenja. To je bilo početak upoznavanja samog sebe, osvešćivanja svojih mana i vrlina. Kada čovek nije svestan svojih mana i vrlina stvara idealnu sliku o sebi koja je lažna i ne predstavlja ono što on zaista JESTE. Kako čovek postaje svestan njih uz malo hrabrosti počinje da se menja, dobija uvid da je imao iskrivljenu sliku o sebi, traži rešenja kako da to transformiše i sve više i više dobija želju da bude svoj, jedinstven, da bude ONAJ KOJI JESTE.

Danas sam dobio interesantan uvid dok je Robert pričao da je duhovnost okean, kada je mirno odmaraš na obali, popiješ kafu i sok, pogledaš film, opustiš se, a kada je okean uzburkan kreneš da plivaš. Ako se previše opustiš ili te uhvati panika ili strah okean će te progutati i možeš da potoneš. Suprotno tome, plivanje na suhom može da nas jako umori, a nakon toga kada se okean uzburka napore i iskušenja koji slede nećemo moči izdržati. Uvek je bitno znati kada treba stati. Balans je odgovor na ovo pitanje. Duhovna pismenost je jako bitna da bi se moglo sve ovo razumeti.

Duhovne energije nas često usmeravaju da pogledamo Abecedu duhovnosti koja je postavljena na ovom sajtu. Nikad neću zaboraviti reči Platona koje je preneo Ljubiši da je duhovnost nama data da je realizujemo a ne zbog nas samih. Često oni takozvani učitelji filozofiraju šta se nalazi duboko u okeanu iako nisu uradili ni jedan korak sa obale na kojoj sede u strahu. Ljudi te dovedu do sebe ali ne i do Boga… Kako god, čovek će se uvek nalazati na nekom početku gde će uvek dobijati priliku da bude bolja, humanija i tolerantnija osoba.

Največa barijera je strah. Strah može toliko da udalji čoveka od izvora da to ne može ni zamisliti.

Svi Vi koji čitate ovo ohrabrujem Vas da napišite neko svoje iskustvo, ko zna možda nekom bude od izuzetne pomoći. Zar to nije divno. Kada sam ja uspeo da napišem a pre 5 godina nisam mogao ni 2 rečenice da sastavim, onda znam da ovo možete i Vi koji ste već dugo godina na ovoj stazi. Mi smo jako sretni kada se susretnemo, bilo na radionici ili nekom putovanju. Neka naša iskustva budu naš svakodnevni susret i zagrljaj i neka popune prazninu koju osećamo izmedju. Do tada šaljem Vam puno pozdrava i zagrljaja.

Martin Mitevski, 30.01.2025