Live “Sveta Terezija Avilska” – 22.10.2025. (Free)

Radionica počinje u 19:00

Sveta Terezija Avilska – 22.10.2025. (Free)

Danas ćemo otvoriti jedno tiho, sveto poglavlje ljudske istorije, poglavlje o ženi koja je živela između svetlosti i tame, između snage duha i slabosti tela, o ženi koja je uspela da čuje glas Božji u vremenu kada su zidovi manastira bili deblji od ljudskih srca.

Njeno ime je Sveta Terezija Avilska. Rođena je 1515. godine u španskom gradu Avila – u zemlji sunca, vetra i vatre, u zemlji gde su se susretali ponos i vera, mistika i svakodnevni život. Bila je dete duboke osetljivosti i mašte. Dok su druga deca sanjala o igrama, ona je sanjala o nebu. Još kao devojčica govorila je da želi da vidi Boga licem u lice. Želela je da krene na put u “zemlju mučenika”, da pronađe svetost kroz žrtvu. Ali umesto dalekih puteva, čekao ju je put prema unutra – najduži i najteži put koji jedan čovek može preći.

Kada je stupila u karmelićanski manastir, mislila je da će pronaći mir. Međutim, taj mir nije došao odmah. U manastiru su je pratile sumnje, bolesti i godine unutrašnjih borbi. Telo joj je bilo slabo, ali duh nemiran. Borila se s mislima da li je vredna ljubavi Božje, da li su njene vizije istinite ili plod mašte. I baš u tim trenucima unutrašnjeg razapinjanja, rodila se u njoj molitva koja nije bila više izgovorena rečima, već postojanjem.

Terezija je govorila: „Molitva nije ništa drugo do razgovor s Onim za koga znamo da nas voli.“ Ta rečenica postala je stub njene duhovnosti. Ona je naučila da ne traži Boga spolja, već iznutra, u tišini sopstvenog bića. Vremenom, ta tišina se širila. Postala je prozor kroz koji je mogla da vidi nevidljivo.

Kroz svoje mistično iskustvo opisala je “unutrašnji dvorac” – sliku duše kao zamka sa sedam odaja. Svaka odaja predstavlja jedan stepen približavanja Bogu. U prvoj odaji čovek tek počinje da čuje unutrašnji glas. U drugoj, suočava se s vlastitim senkama. U trećoj, uči pokornost i poniznost. U četvrtoj, dolazi mir. U petoj, duša se zaljubljuje u Boga. U šestoj, prolazi kroz tamu i sumnju. A u sedmoj, dolazi potpuna unija – trenutak kada više nema razdvojenosti između stvorenja i Stvoritelja. Terezija je taj trenutak opisala kao plamen koji ne sagoreva, već preobražava.

Njen život nije bio samo mistika već i revolucija u tišini. Bila je žena koja se usudila da govori o Bogu na način koji je prevazilazio okvire teologije. Sa Svetim Ivanom od Krsta osnovala je red bosonogih karmelićana – red koji je tražio jednostavnost, siromaštvo i potpunu predanost. Putovala je po celoj Španiji, osnivala manastire, pregovarala s vladarima i borila se sa crkvenim autoritetima koji nisu razumeli njenu viziju. Ali nije odustajala. Govorila je: „Ne plašite se ako padnete hiljadu puta. Bog gleda na vaše srce, a ne na vaše padove.“

Jednom prilikom, dok je putovala u osnivanje novog manastira, kočija joj se prevrnula u blatu. Ustala je mokra, prekrivena prašinom, i kroz osmeh rekla: „Gospode, ako tako postupaš sa svojim prijateljima, nije ni čudo što ih imaš tako malo!“ Taj smisao za humor i duboka prisutnost u svemu pokazivali su da njena vera nije bila kruta, već živa, topla i ljudska.

Terezijina mistična iskustva kulminirala su u viđenju koje je kasnije postalo poznato kao “Ekstaza Svete Terezije”. U tom iskustvu videla je anđela koji joj strelicom probada srce. Taj trenutak nije bio bol, već čisto ushićenje – trenutak u kojem je ljubav Božja preplavila celo njeno biće. Kasnije je italijanski umetnik Bernini u Rimu, u crkvi Santa Maria della Vittoria, u mramoru ovaplotio taj trenutak. Do danas ta skulptura odiše istom onom vatrom koju je Terezija nosila u srcu.

Umrla je 1582. godine u gradu Alba de Tormes, u noći kada je svet prelazio sa julijanskog na gregorijanski kalendar – noć koju je vreme samo preskočilo. Tako je i ona, žena izvan vremena, otišla u svetlo. Njeno telo nije istrulilo; iz njega se širio miris koji su svedoci opisivali kao miris čistoće i molitve. Njene mošti su kasnije razdeljene da bi više mesta na svetu moglo da oseti njen blagoslov.

U Rimu, u crkvi Santa Maria della Scala, u četvrti Trastevere, čuva se njeno desno stopalo – simbol njenog hoda ka svetlosti. Kažu da oni koji mu se približe osećaju blag mir i prisustvo topline, kao da hod kroz život postaje lakši. Jer Terezija je uvek podsećala: nije cilj da bežimo od sveta, već da hodamo kroz njega sa Bogom u srcu.

Njene reči i danas odjekuju među onima koji tragaju za smislom: „Neka ništa te ne uznemirava, neka ništa te ne plaši. Sve prolazi – samo Bog ostaje. Strpljenje sve postiže. Ko ima Boga, ne nedostaje mu ništa. Samo Bog je dovoljan.“

Sveta Terezija Avilska bila je svedok da najveće revolucije počinju u tišini, da najveća snaga ne dolazi iz moći, već iz predanosti, i da je molitva najuzvišeniji čin ljubavi. Bila je žena koja je pronašla Boga ne na nebu, već u sopstvenom srcu – i naučila svet da ga traži tamo gde je oduvek bio.

Danas, vekovima kasnije, dok se njeno ime i dalje izgovara u molitvama, a njeno stopalo počiva u Rimu, ostaje pitanje koje ona postavlja svakome od nas: da li si spreman da kreneš na put u svoj unutrašnji dvorac? Da li si spreman da hodaš ka tišini koja govori?

Jer kad jednom zakoračiš tim putem, više se nikada ne vraćaš isti. U tom hodu počinje ono što je Terezija nazivala pravim životom – životom koji se ne meri danima, već dubinom dodira između duše i Boga.

PRVA RADIONICA – (FREE) – 19:00

👉 Sveta Terezija Avilska – 22.10.2025. – (Free)

DRUGA RADIONICA – (SERIJAL 12 RADIONICA) – 19:30

👉 Sveta Terezija Avilska – 22.10.2025. – (Oktobar članski paket)

👉 Web shop – Sveta Terezija Avilska – 22.10.2025. (Serijal 12 radionica)

👉 Moj nalog

👉 Članski paketi