Non Sense

Odluke bez smisla – 26.12.2025.

U savremenom svetu čovek se svakodnevno susreće sa odlukama koje na prvi pogled deluju razumno, humano ili progresivno, ali vremenom proizvode potpuno suprotne posledice. Donose se zakoni koji ograničavaju slobodu u ime slobode, programi koji ugrožavaju zdravlje u ime zdravlja i strategije koje razaraju prirodu u ime njenog očuvanja. Ovaj raskorak između namere i rezultata postao je toliko uobičajen da se retko dovodi u pitanje. Tema „Non sense odluke“ poziva da se zastane i pogleda kako su takvi obrasci nastajali, zašto se ponavljaju i šta oni govore o stepenu svesti iz koje čovek deluje, kako iz ugla ljudskih učenja, tako i iz dublje, duhovne perspektive.

Iz ljudske perspektive, nelogične odluke nisu nov fenomen. Već u najranijim fazama civilizacije čovek je donosio izbore koji su kratkoročno donosili korist, a dugoročno stvarali štetu. U praistoriji, u želji da obezbedi više hrane i sigurnosti, čovek je palio šume, istrebljivao životinje i narušavao ravnotežu prirode, ne shvatajući da time uništava sopstveni izvor opstanka. Taj obrazac opstaje i danas. Govori se o ekologiji dok se prirodni resursi troše brže nego ikada, potpisuju se sporazumi o zaštiti planete dok se istovremeno šire industrije koje je zagađuju. Nelogičnost postaje sistemska, a posledice se prebacuju na buduće generacije.

Antičke civilizacije često se navode kao temelji razuma, prava i demokratije, ali su istovremeno bile zasnovane na ropstvu, ratovima i dubokoj nepravdi. Grčka je slavila filozofiju i etiku, dok su robovi gradili njene gradove. Rim je govorio o redu i zakonu, a osvajao svet nasiljem. Egipat je podizao hramove bogovima dok su ljudi umirali pod teretom tog istog božanskog projekta. Ove kontradikcije pokazuju da znanje o pravednosti ne znači i sposobnost da se ona živi. Čovek je umeo da misli o razumu, ali ne i da ga primeni u svakodnevnim odlukama.

Sličan paradoks vidi se i u religijskim okvirima. Religije su kroz vekove propovedale ljubav, oproštaj i saosećanje, ali su u njihovo ime vođeni ratovi, progoni i masovna stradanja. U ime Boga spaljivani su ljudi, rušeni gradovi i stvarane duboke podele. Ljubav je postajala sredstvo nasilja, a vera alat kontrole. Umesto jedinstva, religijska uverenja su često proizvodila razdvajanje. Ova nelogičnost nije proizašla iz duhovne suštine, već iz ljudske potrebe za moći i dominacijom.

U savremenom dobu, paradoksi postaju još vidljiviji. Zdravstveni sistemi promovišu brigu o zdravlju, dok istovremeno profitiraju od bolesti. Hrana se reklamira kao zdrava, a prepuna je supstanci koje narušavaju organizam. Farmaceutska industrija proizvodi i uzroke i posledice, dok se čovek sve više udaljava od prirodnih principa ravnoteže. Što se više govori o zdravlju, to je čovečanstvo bolesnije. Iz ljudskog ugla, ovo deluje kao niz loših odluka, ali u dubljem sloju otkriva se obrazac sistema koji leči posledice, a ignoriše uzroke.

Obrazovanje je još jedan primer nelogičnosti. Školski sistemi obrazuju generacije za poslove koji više ne postoje, dok se istovremeno traže kreativnost, prilagodljivost i samostalno razmišljanje. Mladi ljudi sa diplomama ostaju bez posla, dok društvo pati od nedostatka praktičnih veština. Znanje koje bi trebalo da oslobađa često postaje teret. Umesto da razvija svest, obrazovanje neretko proizvodi frustraciju i osećaj besmisla. To je znanje bez mudrosti, informacija bez razumevanja.

Slični paradoksi vide se i u zakonima i političkim odlukama. Države govore o slobodi kretanja, a istovremeno podižu zidove i stvaraju birokratske barijere. Promovišu humanost, a zatvaraju ljude u kampove. U ime bezbednosti ograničavaju prava, u ime reda stvaraju haos. Zakoni često sami sebi protivreče, jer su donošeni iz straha, a ne iz razumevanja. Čovek stvara sisteme koji ne služe njemu, već sopstvenom opstanku kao strukture.

Tehnološki napredak donosi dodatni sloj nelogičnosti. U ime brzine i efikasnosti gradi se infrastruktura koja stvara još veće gužve i stres. Tehnologija koja bi trebalo da štedi vreme, troši ga više nego ikada. Ljudi žure, a nigde ne stižu. Brzina postaje idol, ali i uzrok iscrpljenosti. Napredak bez svesti pretvara se u zamku u kojoj čovek postaje rob sopstvenih tvorevina.

Ekonomija rasta predstavlja možda najvidljiviji primer non sense odluka. Svet se zasniva na ideji beskonačnog rasta na planeti sa ograničenim resursima. Države mere uspeh ekonomskim pokazateljima, dok milioni ljudi nemaju osnovne uslove za život. Banke koje izazivaju krize spašavaju se javnim novcem, dok mali ljudi snose posledice. U ime prosperiteta, čovečanstvo troši sopstvenu budućnost. Ovaj paradoks nije samo ekonomski, već duboko duhovni, jer pokazuje odvojenost čoveka od prirodnih zakona ravnoteže.

Sloboda govora, kao jedna od osnovnih vrednosti modernog društva, takođe nosi svoju nelogičnost. Formalno je garantovana, ali praktično ograničena interesima, algoritmima i prihvatljivim narativima. Svet sa najviše informacija u istoriji postaje svet konfuzije i dezinformacija. Istina se filtrira, a mišljenje se usmerava. Demokratija se brani cenzurom, a različitost mišljenja proglašava pretnjom. Odluke koje bi trebalo da štite slobodu, često je guše.

Sve ove teme pripadaju prvoj radionici, „Free – Izvori ljudi“, koja pokazuje kako nelogične odluke nastaju iz ljudskih učenja, pretpostavki, strahova i interesa. Ona osvetljava obrasce kroz istoriju i savremeno društvo, pomažući da se prepoznaju kontradikcije koje su postale normalizovane. Međutim, ljudska perspektiva često staje na analizi. Da bi se razumelo zašto se ti obrasci uporno ponavljaju, potrebno je ući dublje.

Duhovna perspektiva, predstavljena u drugoj radionici iz izvora istine, naziva ovo stanje „zombirano non sense stanje“ većine čovečanstva. Prema ovim kazivanjima, nelogične odluke nisu samo greške u razmišljanju, već posledica odsustva svesnosti i ignorisanja ispravne duhovne staze. Čovek poseduje slobodnu volju, ali je koristi bez uvida, stvarajući tvorevine koje ne priliče biću sa svešću i svetlom misijom. Non sense nastaje kada se problemi pokušavaju rešiti istim alatima i uverenjima koja su ih stvorila.

Duhovne energije ukazuju da većina ljudi pokušava da ispravi zagađenje, bolesti, društvene krize i međuljudske sukobe koristeći ista znanja i sisteme koji su do tih problema doveli. Nauka pokušava da prirodno zameni neprirodnim, politika bira vođe koji vode u podele, a novac postaje novi bog jer je vidljiv i opipljiv. Nelogičnost se umnožava jer se ne menja izvor delovanja. Kada svest ostane nepromenjena, i odluke, ma kako sofisticirane, nose u sebi seme destrukcije.

U ovom pogledu, non sense odluke nisu izuzetak, već pravilo sveta koji funkcioniše iz iluzije. Čovek sa brojnim diplomama može ostati zarobljen u neznanju ako se ne oslobodi uverenja koja ga sputavaju. Nelogičnost postaje normalna, a nenormalno se proglašava napretkom. Duhovne energije naglašavaju da samo mali broj ljudi ima sposobnost da prepozna ove obrasce, jer za to nije potrebno više informacija, već viši stepen svesnosti.

Zaključak ove teme vraća se na jednostavnu, ali zahtevnu istinu. Non sense odluke su rezultat svesti koja deluje iz straha, interesa i iluzije, a ne iz mudrosti. Dok god se čovek oslanja isključivo na ljudska učenja bez dubljeg uvida, ponavljaće iste greške u novim oblicima. Promena ne dolazi iz novih zakona, tehnologija ili strategija, već iz promene izvora iz kojeg se donose odluke. Kada se svest proširi, kontradikcije se rastvaraju, a odluke postaju usklađene sa životom, a ne protiv njega.

Ova tema ne poziva na osuđivanje sveta, već na razumevanje njegovih obrazaca. Kroz spoj ljudske analize i duhovnog uvida, radionice „Non sense odluke“ otvaraju prostor da se vidi gde čovečanstvo greši, ali i gde leži potencijal za izlazak iz kruga nelogičnosti. Tek kada se razume izvor, moguće je promeniti pravac.

👉 Radionica 1: Non sense odluke (19:00) – 26.12.2025. (Free)

👉 Radionica 2: Non sense odluke (19:30) – 26.12.2025. (Mesec – Izvori istine)

👉 Web-shop Pristup “Non sense odluke” – 26.12.2025. (Decembar – Izvori istine)

👉 Moj nalog

👉 Članski Mesečni paketi