Dan kada sam pokrenuo blog

Da budem iskren, čuo sam za blogove, komentare, blogere, ali se nikada nisam dublje upustio u ovu oblast, do ovog momenta. Zašto? Možda je pravi odgovor u onome što sledim, što živim, što radim. A to je ukratko širenje Svetih znanja.

Hiljadu puta sam sam sebe uhvatio u čuđenju, za hiljadu različitih situacija, doživljaja, pojava. Večina od njih su bile ljudske gluposti. Ne zato što sam sam sebe smatrao za nekog pametnog, vanserijskog ili uzvišenog, nego zato što su te ljudske svakodnevne gluposti budile u meni želju da saznam uzroke tih situacija, kojih verujte mi nije bilo malo.

Da se predstavim, zovem se Robert, i ovo su samo neka razmišljanja koja će se nekome dopasti a nekome ne. Počeo sam “blogovati“ prvenstveno što mi je moj programer preneo, da se web stranica bolje kotira na pretraživačima, ukoliko postoji blog. Hmmmm… tu je počelo moje razmišljanje, pogotovo što nisam ni znao kako se pokreće blog, niti šta treba da bi se on realizovao. Ako me pitate, šta je potrebno za dobar blog da bi se privukla šira masa, onda treba da se ipak obratite nekom drugom, jer ja jesam čovek u nekim godinama a opet čovek koji pojma nema o blogovanju.

Pa šta će onda biti tema danas, sutra i narednih dana na ovom blogu? Nema plana, nema pravila, nema kopiranja sa drugih blogerskih stranica nego isključivo ono što mi “doleti” kao ideja ili ono što mi “šapnu oni nevidljivi od gore”.”

Danas je ovaj blog posvećen mom “prvencu“ blogu preko kojeg želim možda podeliti par misli i ideja, pa ako se nekom svidi neka mu ispuni delić dana.

“Blog je odlično mesto ukoliko se neguju vrednosti od kojih će svaka osoba biti bolja, humanija i tolerantnija osoba. Blog je takođe odlično mesto i ako želite podeliti neki recept koji ste nasledili od Vaše bake ili Vašeg dede. A blog je ipak najmanje poželjno mesto ukoliko neko želi inspirisati mase sa nekim idejama mržnje, destrukcije i svih vrednosti gde bilo koje živo biće može biti povređeno. Od nas samih zavisi naša budućnost koju kreiramo samo sada i ovde. Nemam “recept” za dobar blog osim saveta da činite sve ono drugima što bi voleli i Vama da čine, a to je da dajete ljubav u neograničenim količinama da bi je primili takođe bez ikakvih limita.”

Ako će ovaj blog pomoći nekoj osobi u bilo kom segmentu života da izađe iz neke depresije, teskobe, tuge ili putanje koja vodi u bilo koji oblik destrukcije, blog je uradio odličan posao. I onda me iskreno nije ni briga da li ćemo se kotirati na vrhu ili tamo negde na nekoh poslednjoj stranici nekog web pretraživača. Za mene postoji samo onaj jedini duhovni lajk koji govori o svesnosti naših dela i misli, a koji se odnose na dobrobit živog sveta na planeti.

A sada idem da se “igram“ sa postavljanjem ovog bloga, jer niti znam gde ću tekst ubaciti niti znam na kom delu bloga će se pojaviti slika koju ću da ugradim.

Do sledećeg “blogerskog“razmišljanja, veliki zagrljaj.