BLOG
U svetu gde obitava opipljivo,
Sve ono neopipljivo…
U svetu gde obitava opipljivo,
Lako je naći mesto za vidljivo,
Jer sve ono što se čulima oseti,
Sigurno da sveznanju ljudi ne preti.
I onda jednog dana, naiđe neopipljivo,
Za oko i ostala čula nešto nevidljivo,
Gde se odmah sveznanje silom poziva,
Na sva nasleđena uverenja odaziva.
“To je verovatno nešto veoma opasno”
Reče tamo neko iz prikrajka strasno,
“Ma to mogu samo đavolja posla biti”
Reči mnogih, koji će istinu uvek kriti.
Od kolevke do groba su ljudi učeni,
Da se istina uvek sa iluzijom zameni,
Da se veruje samo u ono nešto vidljivo,
Gde se zauzvrat uvek može dati opipljivo.
Zvali opipljivim, vi one šuške ili bisere,
Iluzija tera da se svako odrekne vere,
One vere koju samo izvorna istina prati,
Koju logika vidljivog ne može da shvati.
Sve vidljivo i opipljivo zahteva dokaze,
Koji se tiču tzv utabane naučne staze,
Ignorišući izjavu Nikole Tesle decenijama,
Da je nauka bez duhovnosti večita tama.
Kada se nauka bude bavila duhovnošću,
Neka to bude samo deset godina,
Više i brže će napredovati do tada,
Nego za svo vreme svog postojanja.
Nikola Tesla je dao ljudima stotine patenata,
Da se okrenu dobrobiti bez ijednog dana rata,
Zahvaljući pomoći koja se iz kosmosa šalje,
Da ljudska rasa sa ponosom korača dalje.
Od pokušaja ipak nije stigla dalje,
Ljudska rasa uporno signale šalje,
Da je teško da sva uverenja promeni,
Jer je teško istinu za iluziju da zameni.
Njegove reči odzvanjaju još iz 20. veka,
Na sve naučnike te reči bez uticaja i bez leka,
Da se tvorevine dobrobiti iz kosmosa nalaze,
U obliku nevidljivog koje vizionarima dolaze.
Samo treba da se uverenja sklone,
Jer tada brod iluzija ubrzano tone,
Ostavljajući za sobom sve vidljivo za oči,
Sve ono što ljudsku civilizaciju odavno koči.
Istina iz kosmosa oduvek dolazi,
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
Za oko i ostala čula nešto nevidljivo,
Gde se odmah sveznanje silom poziva,
Na sva nasleđena uverenja odaziva.
“To je verovatno nešto veoma opasno”
Reče tamo neko iz prikrajka strasno,
“Ma to mogu samo đavolja posla biti”
Reči mnogih, koji će istinu uvek kriti.
Od kolevke do groba su ljudi učeni,
Da se istina uvek sa iluzijom zameni,
Da se veruje samo u ono nešto vidljivo,
Gde se zauzvrat uvek može dati opipljivo.
Zvali opipljivim, vi one šuške ili bisere,
Iluzija tera da se svako odrekne vere,
One vere koju samo izvorna istina prati,
Koju logika vidljivog ne može da shvati.
Sve vidljivo i opipljivo zahteva dokaze,
Koji se tiču tzv utabane naučne staze,
Ignorišući izjavu Nikole Tesle decenijama,
Da je nauka bez duhovnosti večita tama.
Kada se nauka bude bavila duhovnošću,
Neka to bude samo deset godina,
Više i brže će napredovati do tada,
Nego za svo vreme svog postojanja.
Nikola Tesla je dao ljudima stotine patenata,
Da se okrenu dobrobiti bez ijednog dana rata,
Zahvaljući pomoći koja se iz kosmosa šalje,
Da ljudska rasa sa ponosom korača dalje.
Od pokušaja ipak nije stigla dalje,
Ljudska rasa uporno signale šalje,
Da je teško da sva uverenja promeni,
Jer je teško istinu za iluziju da zameni.
Njegove reči odzvanjaju još iz 20. veka,
Na sve naučnike te reči bez uticaja i bez leka,
Da se tvorevine dobrobiti iz kosmosa nalaze,
U obliku nevidljivog koje vizionarima dolaze.
Samo treba da se uverenja sklone,
Jer tada brod iluzija ubrzano tone,
Ostavljajući za sobom sve vidljivo za oči,
Sve ono što ljudsku civilizaciju odavno koči.
Istina iz kosmosa oduvek dolazi,
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
Da se istina uvek sa iluzijom zameni,
Da se veruje samo u ono nešto vidljivo,
Gde se zauzvrat uvek može dati opipljivo.
Zvali opipljivim, vi one šuške ili bisere,
Iluzija tera da se svako odrekne vere,
One vere koju samo izvorna istina prati,
Koju logika vidljivog ne može da shvati.
Sve vidljivo i opipljivo zahteva dokaze,
Koji se tiču tzv utabane naučne staze,
Ignorišući izjavu Nikole Tesle decenijama,
Da je nauka bez duhovnosti večita tama.
Kada se nauka bude bavila duhovnošću,
Neka to bude samo deset godina,
Više i brže će napredovati do tada,
Nego za svo vreme svog postojanja.
Nikola Tesla je dao ljudima stotine patenata,
Da se okrenu dobrobiti bez ijednog dana rata,
Zahvaljući pomoći koja se iz kosmosa šalje,
Da ljudska rasa sa ponosom korača dalje.
Od pokušaja ipak nije stigla dalje,
Ljudska rasa uporno signale šalje,
Da je teško da sva uverenja promeni,
Jer je teško istinu za iluziju da zameni.
Njegove reči odzvanjaju još iz 20. veka,
Na sve naučnike te reči bez uticaja i bez leka,
Da se tvorevine dobrobiti iz kosmosa nalaze,
U obliku nevidljivog koje vizionarima dolaze.
Samo treba da se uverenja sklone,
Jer tada brod iluzija ubrzano tone,
Ostavljajući za sobom sve vidljivo za oči,
Sve ono što ljudsku civilizaciju odavno koči.
Istina iz kosmosa oduvek dolazi,
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
Koji se tiču tzv utabane naučne staze,
Ignorišući izjavu Nikole Tesle decenijama,
Da je nauka bez duhovnosti večita tama.
Kada se nauka bude bavila duhovnošću,
Neka to bude samo deset godina,
Više i brže će napredovati do tada,
Nego za svo vreme svog postojanja.
Nikola Tesla je dao ljudima stotine patenata,
Da se okrenu dobrobiti bez ijednog dana rata,
Zahvaljući pomoći koja se iz kosmosa šalje,
Da ljudska rasa sa ponosom korača dalje.
Od pokušaja ipak nije stigla dalje,
Ljudska rasa uporno signale šalje,
Da je teško da sva uverenja promeni,
Jer je teško istinu za iluziju da zameni.
Njegove reči odzvanjaju još iz 20. veka,
Na sve naučnike te reči bez uticaja i bez leka,
Da se tvorevine dobrobiti iz kosmosa nalaze,
U obliku nevidljivog koje vizionarima dolaze.
Samo treba da se uverenja sklone,
Jer tada brod iluzija ubrzano tone,
Ostavljajući za sobom sve vidljivo za oči,
Sve ono što ljudsku civilizaciju odavno koči.
Istina iz kosmosa oduvek dolazi,
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
Da se okrenu dobrobiti bez ijednog dana rata,
Zahvaljući pomoći koja se iz kosmosa šalje,
Da ljudska rasa sa ponosom korača dalje.
Od pokušaja ipak nije stigla dalje,
Ljudska rasa uporno signale šalje,
Da je teško da sva uverenja promeni,
Jer je teško istinu za iluziju da zameni.
Njegove reči odzvanjaju još iz 20. veka,
Na sve naučnike te reči bez uticaja i bez leka,
Da se tvorevine dobrobiti iz kosmosa nalaze,
U obliku nevidljivog koje vizionarima dolaze.
Samo treba da se uverenja sklone,
Jer tada brod iluzija ubrzano tone,
Ostavljajući za sobom sve vidljivo za oči,
Sve ono što ljudsku civilizaciju odavno koči.
Istina iz kosmosa oduvek dolazi,
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
Na sve naučnike te reči bez uticaja i bez leka,
Da se tvorevine dobrobiti iz kosmosa nalaze,
U obliku nevidljivog koje vizionarima dolaze.
Samo treba da se uverenja sklone,
Jer tada brod iluzija ubrzano tone,
Ostavljajući za sobom sve vidljivo za oči,
Sve ono što ljudsku civilizaciju odavno koči.
Istina iz kosmosa oduvek dolazi,
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
U jezgro iluzija duboko zalazi,
Da ljudska rasa osvesti ono nevidljivo
Koje čini kosmičko znanje neopipljivo.
Sve ono neopipljivo čine Sveta znanja
Vrednija od bilo kog blaga i imanja,
Vrednija od bilo koje vidljive iluzije,
Sveta znanja koja božanske istine krije.
Za sve one koji veruju u nevidljivo i neopipljivo…
Duhovne energije
12. jun, 2024.
Duhovne energije
12. jun, 2024.
0 komentar(a)
Ulogujte se da bi ostavili komentar...